— теренска белешка бр. 2 —
Велоцираптор: по чему се прави грабљивац разликовао од филмског
Кратак одговор
Да љубитељ филмова сретне правог велоцираптора, не би га препознао. Овај грабљивац одраслом човеку је био до колена: два метра дужине заједно с репом и пола метра висине до кука. Уз то је био покривен перјем, иако није летео. Од филмског лика остала је мање-више само велика повијена канџа на задњој нози.
Грабљивац величине пса
Два метра дужине велоцираптора варају: највећи део отпадао је на врат и реп, а труп је био мали. Тежио је 15–20 килограма, највећи примерци нешто више, отприлике колико пас средње величине. Са грабљивцем високим као човек из „Парка из доба јуре“ дели само име.
Дугачак реп служио му је за равнотежу. На другом прсту сваке задње ноге стајала је велика српаста канџа. Према једној хипотези, њоме је држао плен који се отимао.
Како знамо за перје
Године 2007. на лакатној кости велоцираптора уочен је низ ситних квржица. Исте такве имају данашње птице, и на њих се причвршћује перје. Самог перја код овог примерка нема, али квржице су довољне, утолико пре што је перје његових блиских рођака познато по отисцима.
Велоцираптор спада у породицу дромеосаурида. У нашем каталогу из исте породице су дејнонихус и јутараптор, оба приметно крупнија. Рођаци, али не и двојници: разликују се по величини, а живели су и у различито доба.
Борба заустављена у песку
Најславнији налаз из Монголије чине два испреплетена скелета: велоцираптор и протоцератопс. Тако су их и назвали, „Диносауруси у борби“. Палеонтологу обично допадне животиња, а овде је у камену сачуван догађај. По положају костију види се како су се две животиње рвале.
Највероватније их је обе усред борбе затрпао песак. Зашто је туча почела и ко је први напао, из костију се не може утврдити. Сам окршај је чињеница, а све остало би морало да се измисли.
Одакле филмски лик
Филмски „раптори“ по величини су ближи дејнонихусу него велоцираптору. Уз то су их дуго приказивали без иједног пера. Како је ова родбина заиста могла да изгледа, наслућује микрораптор: њему је дуго перје расло чак и на задњим ногама.
Ни усклађен лов у чопору није утврђена чињеница, него сценаристичка досетка. О навикама изумрлих грабљиваца знамо неупоредиво мање него о њиховим скелетима. Неколико јединки пронађених једна поред друге још не доказује да су за живота ловиле заједно.
Питања и одговори
Колики је био велоцираптор?
Око два метра дуг заједно с репом и отприлике пола метра висок до кука. Тежио је 15–20 килограма.
Да ли је имао перје?
Јесте. На лакатној кости сачуване су квржице за које се причвршћивало перје, исте као код данашњих птица.
Зашто је у филмовима толико велики?
Филмски „раптор“ више личи на дејнонихуса, његовог крупнијег рођака. Прави велоцираптор био је много скромнији.
Чему је служила српаста канџа?
Највероватније за држање плена. Како ју је тачно користио, још се истражује.
